Šta će brodovi nemačke Ratne mornarice tamo?! Na drugom su kraju sveta, odmah se oglasila velika svetska sila!

Dva broda Ratne mornarice Nemačke su proplovila kroz Tajvanski moreuz prvi put posleviše od dve decenije.

Kina samtra Tajvan delom svoje teritorije, a proplovljavanje kroz njega smatra provokacijom.

Da bi osporile kineske tvrdnje, Sjedinjene Države i njihovi saveznici, uključujući Australiju, Kanadu, Veliku Britaniju i Francusku, redovno su tamo obavljali "operacije slobodne plovidbe", ploveći kroz moreuz da bi se naglasilo da su to međunarodne vode.

"Signal je veoma jednostavan, međunarodne vode su međunarodne vode" rekao je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus novinarima u Berlinu.

Ministarstvo odbrane Tajvana potvrdilo je u objavi na mreži Iks da su fregata "Baden-Virtemberg" i pomoćni brod "Frankfurt na Majni" prošli kroz moreuz sa severa na jug, i da je tokom plovidbe "situacija ostala normalna".

Kina koja često oštro reaguje na američke ratne brodove koji prolaze kroz moreuz, bila je "donekle smirenija" u svom odgovoru.

Portparolka kineskog Ministarstva spoljnih poslova Mao Ning rekla je novinarima da za Peking "pitanje Tajvana nije pitanje slobode plovidbe, već pitanje koje se odnosi na suverenitet i teritorijalni integritet Kine".

Ona je rekla da se Kina, iako poštuje prava na plovidbu svih zemalja, "čvrsto protivi provokacijama koje ugrožavaju suverenitet i bezbednost Kine u ime slobode plovidbe".

Evropska unija je pre tri godine počela novu strategiju za Azijsko-pacifički region sa ciljem jačanja ekonomskih, političkih i odbrambenih veza.

Deo toga je usmeren na unapređenje pomorske bezbednosti i obezbeđivanje bezbedne plovidbe morskim putevima.

Kina skoro svakodnevno šalje ratne avione i ratne brodove u blizinu Tajvana u nameri da zastraši građane i degradira odbranu ostrva.

Kao odgovor, Tajvan je produžio vojni rok na godinu dana, gradi podmornice i uvozi sofisticiranu novu vojnu opremu iz SAD.

Većina Tajvanaca podržava nezavisnost svog ostrva, koje se odvojilo od Kine usred građanskog rata 1949. godine, kada su tamo pobegli politički protivnici komunističke vlasti u Pekingu.

Bonus video:

(Espreso/Beta/PReneo: V.Š)